Mačevanje u širem smislu označava borilačku veštinu u kojoj se dva protivnika bore hladnim oružjem (mačem, sabljom, floretom) koje drže u ruci te njime pokušavaju ubosti ili saseći protivnika. U užem smislu, ovaj naziv se koristi kao naziv sporta u kojem se dva takmičara bore propisanim oružjem zaštićeni odgovarajućom zaštitnom opremom.
Mačevanje je kao sport uključen u program modernih Olimpijskih igara već na prvim Igrama u Atini 1896. Ipak, zbog brojnih razlika u postojećim pravilima u prvim godinama tog sporta bilo je dosta nesporazuma. Oni su konačno razrešeni 1913. godine osnivanjem Međunaordne mačevalačke Federacije ili kraće FIE (od francuskog naziva Fédération Internationale d’Escrime). Ta godina se smatra i početkom razvoja moderne ere mačevalačkog sporta.
Istorija mačevanja
Moderno sportsko mačevanje kao osnovu ima evropsko mačevanje. Za razliku od raznih oblika mačevalačkih veština Dalekog istoka, među kojima se ističe japansko – Kendo, rasprostranjeno je na svih pet kontinenata. U članstvu FIE nalaze se 153 nacionalne federacije i u okviru nje održavaju se svetska, evropska i nacionalna prvenstva, kao i mnogi međunarodni i nacionalni turniri širom sveta.
Možete pročitati više o svemu ovome ovde.
Mačevanje na našim prostorima
Pitanje početka i razvoja mačevalačke veštine uvek je zanimalo istraživače.
Tražiti i sa sigurnošću utvrditi prvi početak mačevanja i sistematski prikazati njegov tehnički razvitak, značilo bi krenuti putem pretpostavki. Jer rukovanje i borenje hladnim oružjem je sastavni deo čovekovog razvoja od prvih početaka do današnjih dana.
Istorija mačevanja u svetu je velika i ovoga puta bavićemo se samo malom istorijom mačevanja na našim prostorima. Želja nam je da ljubiteljima ovog plemenitog sporta damo osnovne podatke o tome kako se ova veština a kasnije i sport razvijao kod nas. Kompletan tekst o tome kako je začeto i kako je tekao razvoj mačevanja na našim prostorima pročitajte u tekstu preuzetom iz knjige autora Dušana Vukića koji možete naći ovde.