Српско војно мачевање

Реформисани систем војног коришћања сабље за потребе борбе прса о прса назван Српско Војно Мачевање по систему Дамњановић, или Мачевалачки Систем Дамњановић, настао је 2004. године у Србији. Овај систем употребе сабље је настао као резултат истраживања господина Дејана Дамњановића у вези са традицијом војног мачевања Краљевине Србије из периода пре 1918. године. Систем је сажет, прагматичан и у неким сегментима, пре свега у методици тренинга, обогаћен је искуством господина Дамњановића из одређених других мачевалачких традиција, пре свега из јапанских система војног мачевања као што су Тојама Рју Иаидо и Накамура Рју Батодо.

 

Опрема која се користи је иста као и у спортском мачевању и састоји се из маске, одела, рукавице и тренажне сабље. Панталоне су црне боје. Поред овога, за форме се користи и дрвена копија пушке са бајонетом, а за сечење се користи право оружје.


Техничке карактеристике

Основне специфичности овог система по којима се он разликује од дисциплине спортске сабље, превасходно се односе на хват оружја, на кретање, на узмак пре засека и на праксу сечења мета. Хват оружјa је чвршћи него у спортској сабљи. Разлог за ово је у томе што је идеја засека елиминација или онеспособљење противника, а не брзо постизање поена. Кретање није искључиво праволинијско као у спортском мачевању, већ и у страну као и по кругу, обзиром да реални контекст намеће неопходност кретања у свим правцима. Узмак пре засека је из рамена, а не само из длана и зглоба као у спортској сабљи. Наиме, војни сабљашки системи из периода пре Радаелијеве реформе и увођења молинела средином 19. века, су имали много већи узмак пре засека, услед неопходности максималне разорности засека. Након Радаелијеве реформе, и даље, преко Луиђи Барбасетија и Итало Сантелија, припрема за засек се све више смањује и готово сасвим изостаје у модерној спортској сабљи. Битан елемент тренажног процеса у Мачевалачком Систему Дамњановић је сечење мета правим оружјем. Мете се праве од снопова трске који се потапају у воду како би имали чврстину и степен влажности делова тела. Постављају се на посебан носач за мете и секу се пешадијском сабљом.

 

Техника Српског Војног Мачевања је подељена у неколико основних група. То су: основна техника, примењена техника (нападачка, одбрамбена и преузимајућа), техника сечења, форме (сабља на сабљу и сабља на бајонет) и додатна техника.